• 21.09.2018

Većina zabluda o mršavljenju bazirana je na nekom „lakom rešenju”, a istina je da za redukciju kilograma nema „lakog” i „teškog” puta, već postoji samo onaj ispravan, koji je zasnovan na znanju, informisanosti i istrajnosti

Gojaznost nije samo estetski problem, već je i zdravstveni, jer višak kilograma nosi mnogobrojne rizike po zdravlje. Povećanje telesne težine dovodi do niza promena u organizmu, ugroženi su pre svega kardiovaskularni i endokrini sistem, kao i lokomotorni sistem. Povećava se rizik od kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa i mnogih drugih bolesti, pa se može reći da je prekomerna telesna težina među vodećim uzrocima smrti u svetu, iako može uspešno da se prevenira.

Za regulisanje telesne težine nude se najrazličitije dijete, koje obećavaju instant rešenja i „brzo mršavljenje”, koje se često svodi na gubitak važnih materija iz organizma, pa čak i smanjivanje mišićne mase, umesto masnih naslaga. Ono što im je zajedničko obično su osećaji odricanja i uskraćivanja, neugodna asocijacija na neprestanu glad i neizvestan ishod. Čak i kada vaga pokazuje brz gubitak kilograma, zapravo je izgubljena voda, a organizam dehidriran i doveden u stanje opasno po zdravlje.

Snaga volje

Većina zabluda o mršavljenju bazirana je na nekom „lakom rešenju”, a istina je da za redukciju kilograma nema „lakog” i „teškog” puta, već postoji samo onaj ispravan, koji je zasnovan na znanju, informisanosti i istrajnosti. Kao što se višak kilograma nije nagomilao preko noći, tako ne postoji ni način da nestane za par dana.

Postavlja se pitanje: koliko snaga volje može biti od pomoći? Nije lako prevazići stare i neželjene navike, posebno kada cifra na vagi odbija da se spusti, pa se i motivacija „da se izdrži” gubi.  Zbog toga je snaga volje odlučujući faktor prilikom uvođena zdravih životnih navika i odbacivanja onih koje dovode do nagomilavnja kilograma.

Hormon sitosti: Ukoliko ishrana obiluje prerađenim ugljenim hidratima, tada dolazi do povišenog nivoa insulina u krvi, a sve dok je tako, masne ćelije neće otpuštati svoj sadržaj. Posledica može da bude rezistencija na hormon sitosti, što vodi većem unosu hrane.

Restriktivne dijete: Takođe, ukoliko se često podvrgavamo restriktivnim dijetama, sa niskim unosom kalorija, telo će se svojim prirodnim mehanizmima odupreti na taj način što će nastojati da sačuva energiju i uspori metabolizam, jer na duge staze, to je upozorenje da hrane nema dovoljno, i istovremeno  pretnja opstanku. Telo neće prepoznati da je u pitanju samo dijeta i namera da se skinu kilogrami, pa će kapacitet sagorevanja kalorija biti smanjen.

Stres: Za „zabranjenim” namirnicama lako se posegne, posebno u stresnim situacijama. A upravo je stres jedan od najvažnijih, ali i najzapostavljenijih razloga za neuspeh. Ukoliko jedemo pod stresom, varenje je otežano, a povišen kortizol dodatno otežava topljenje masnih naslaga. Zato je veoma bitno da stres „ne lečimo” hranom , već da ga na drugi način kanališemo, a ukoliko nam to ne polazi za rukom, dobro je da potražimo stručni savet.

Zdrave grickalice: Umesto za kolačima, čokoladom, grickalicama ili komadom hleba namazanim debelim slojem putera, bolje je uzeti čašu vode s limunom i – prošetati. Ko ne može bez grickalica kada ga savladaju problemi, može industrijski čips da zameni grickalicama od sušenog povrća i voća. Sipajte odmereno, jedite polako i sačekajte 20 minuta, jer to je period u kome i osećaj gladi prolazi.

Pokušajte da ne dovodite sami sebe u iskušenje, pa u kući umesto slatkiša i nezdravih industrijskih grickalica, držite zdrave namirnice: integralne žitarice, jogurt, voće i povrće, orašaste plodove. Uvedite nove navike  – konzumirajte zdrave namirnice, pijte dosta vode i biljnih čajeva bez šećera. To je proces koji zahteva strpljenje, odvija se postepeno i daje dugotrajne rezultate.

Kvalitet kao putokaz

Već za kratko vreme restrikcija konzumiranja industrijskih, prerađenih namirnica (grickalice, suhomesnati proizvodi, slatkiši) daje pozitivne rezultate. Nećete odmah oslabiti, ali ćete se osećati lakše i imaćete više energije.

Obroci: Jedna od najčešćih pojava koja se uočava kod osoba koje žele da smršaju jeste zanemarivanje obroka tokom dana, pa se do večeri razvije snažna glad koja rezultira prejedanjem za večeru, kada je metabolizam na silaznoj putanji i kada se telo sprema za odmor. Zbog toga je poželjno obezbediti kvalitetne proteine i masti u prvoj polovini dana, kako bi se večernje prejedanje izbeglo.

Kvalitetne masti: Piletina, jaja, riba, kotaž sir, grčki jogurt, bademi, kinoa, sočivo, grašak i leblebija će omogućiti adekvatan unos proteina, a hladno ceđeno maslinovo ulje, puter, kokosovo ulje i razne druge vrste hladno ceđenih ulja za dresinge obezbediće telu kvalitetne masti.

Doručak: Poželjno je izbegavati doručak od čistih ugljenih hidrata, posebno prerađenih i sa dodatim šećerom, a žitarice je najbolje koristiti cele. Obilje povrća i raznovrsno voće za užinu, pružiće organizmu dragocene hranljive sastojke.

Sezonske namirnice: Uvek treba dati prednost sezonskoj hrani, a za omiljeno piće izabrati vodu. Na listi za izbegavanje su masti lošeg kvaliteta, pre svega visoko prerađena biljna ulja i margarini, šećer, belo brašno i prerađene žitarice, mesne prerađevine i mlečni proizvodi niskog kvaliteta.

Osluškujte svoje telo

Pažljivo pratite koliko vam neka hrana daje ili uzima energiju i da li se nakon obroka osećate puni energije ili tromo i pospano.

Budite prisutni za tanjirom, jer ako su misli tokom jela na drugoj strani, količina hrane koja se unosi se povećava. Stres se ne može izbeći u vremenu u kome živimo, ali zato za sto sedite bez upaljenog televizora, kompjutera i bez telefona, i posvetite se obroku. Jedite polako, kako bi hrana bila dobro sažvakana i lakše se varila. Uživajte u onome što ste odlučili da jedete.

Ukoliko zaključite da vam je teško da sami izađete na kraj sa izazovima drugačijeg načina ishrane, tada je najbolje potražiti stručnu pomoć. To mogu biti lekar subspecijalista za ishranu i nutricionista-dijetetičar. Za koga god da se odlučite, neka to bude osoba u koju imate poverenja i koja će vas ohrabriti na vašem putu ka boljem zdravlju i vitkoj liniji.

Menjanje životnih navika

Mršavljenje je proces koji dugo traje i zahteva menjanje životnih navika,  prihvatanje svoje telesne građe i životnog doba, kao i disciplinovanost, sistematski pregled kod doktora, konsultacije sa nutricionistom, fizioterapeutom i fitnes trenerom.

Zdravo i umereno

Leto je vreme kada pijace obiluju jeftinim sezonskim voćem i povrćem, koji su osnova zdrave ishrane. Ishrana koja se bazira na svežem, kuvanom i barenom povrću, piletini, ribi, nerafinisanim uljima, integralnim žitaricama i mlečnim proizvodima sa niskim procentom masnoće dugoročno reguliše telesnu težinu na individualnu meru.