• 30.11.2019

Da bismo promenili svoj emocionalni odnos prema hrani, često moramo stvoriti neku novu emocionalnu vezu. A to je odnos sa samim sobom. Zato što emocionalni odnos prema hrani potiče iz sopstvenog nedostatka prepoznavanja naših emocija, koje nam govore ko smo, šta želimo, šta ne želimo i kako to možemo postići.

 

Svi mi koji imamo bilo koji oblik disfunkcionalne, emocionalne ishrane voleli bismo da imamo normalan način ishrane a to je da:

• Jedemo kada smo gladni

• Biramo kvalitetnu hranu

• Prisutni smo dok jedemo (sve dok jedemo ne radimo druge aktivnosti poput gledanja televizije, jer tada ne možemo zaista da osetimo da jedemo)

• Prestajemo da jedemo kada smo siti

Ako primetimo da je naša "disfunkcionalna" ishrana izvan okvira, samo bismo mogli poboljšati odnos s hranom pokušavajući da idemo u korak sa gornjim tačkama. Međutim, glavni problem nastaje upravo zato što je naše nefunkcionalna ishrana često toliko impulsivna  da je snagom volje vrlo teško ispuniti postavljene tačke.

Zašto?

Jer ako imamo iskrivljen odnos sa hranom duže vreme, verovatno je da:

• Ne znamo ni kada smo stvarno gladni (teško prepoznajemo fizički osećaj gladi)

• Umesto stvarne gladi, osećamo ili snažnu žudnju ili snažnu odbojnost prema hrani (sila)

• Ova sila je vrlo često jača od naše sposobnosti da budemo prisutni dok jedemo

• Nije nam više važno da li smo siti ili gladni, već je najvažniji osećaj da jedemo ili ne jedemo (u zavisnosti od oblika disfunkcionalne ishrane koju smo razvili)

Što se duže bavimo problemom disfunkcionalne ishrane, došli smo do sledećeg zaključka: Bez obzira na to kako pokušavamo da izmenimo svoje ponašanje u ishrani, ostaćemo zaglavljeni u istom obrascu nefunkcionalne ishrane (ili ćemo se povremeno vraćati na nju) dok ne postavimo sebi sledeća pitanja:

Kako se nosim sa svojim emocijama?

I kakve veze sa tim ima hrana (i ishrana)?

Zašto to ne pitamo sebe?

Jer, često je mnogo lakše stalno biti preokupiran mislima o „dobroj“ i „lošoj“ hrani, jesti ili ne jesti, menjati menije i planirati dete, nego se zaista udubiti u sam koren svojih problema i suočiti se sa vlastitim nezadovoljstvom i neprijatnim emocijama koji su uzrok emocionalnog prejedanja. Prvo sa čime se susrećemo je sopstveni otpor postavljanju ovih pitanja, jer šta ako otkrijemo nešto neprijatno u sebi? Šta ako se umesto ishrane počnemo baviti svojim emocijama?

A šta ako dok planiramo svoju budućnost umesto sledećeg spiska:

• Jela bih tri obroka dnevno

• Potpuno ću izbaciti slatkiše

• Neću večerati posle 18h

• Popiću 10 čaša vode

• Napisaću sve što pojedem tog dana

• Izgubiću 2 kg mesečno

Napravimo novu listu:

• Upoznaću sebe

• Pokušaću da osetim sve svoje emocije (i prijatne i neprijatne)

• Naučiću da prepoznajem koja su emocionalna stanja "okidači" moje disfunkcionalne ishrane

• Pisaću kada osetim ljutnju, tugu, krivicu, stid, očaj, bespomoćnost, nemir, frustraciju

• Naučiću da osećam koje emocije osećam u određenim situacijama i zašto to osećam

• Naučiću da se nosim sa tim emocijama i pravilno ih izrazim

Koja se emocija krije iza nefunkcionalne ishrane?

Uspešno menjanje emocionalnog obrasca jedenja direktno je povezano sa našom sposobnošću da osećamo sav spektar emocija, da znamo šta osećamo, zašto to osećamo, da se nosimo sa tim emocijama i da ih izražavamo. Da bismo promenili svoju nefunkcionalnu ishranu, moramo da pronađemo nove, kreativne načine za sopstveni život. Iako izgleda da ova promena zahteva mnogo ulaganja, dugoročno zahteva manje energije nego što nam se čini. Jer da bismo promenili svoje ponašanje u ishrani, možemo se truditi celog života i stalno se osećati kao da smo u krugu iz koga nema izlaza. Ali ako preuzmemo izazov susreta sa sopstvenim emocionalnim obrascima, možemo za određeno vreme, zauvek promeniti našu nefunkcionalnu ishranu.

I ne samo to. Učeći o svojim emocijama konačno možemo otkriti koje su potrebe ispod njih, šta zapravo želimo od života, kako to možemo potražiti i shvatiti, na koji način možemo da se pobrinemo za sebe kada se osećamo loše bez da koristimo mehanizam emocionalnog prejedanja? Istinsko suočavanje s disfunkcionalnom prehranom može nam pomoći da prestanemo brinuti o drugima i brinuti se o sebi, postati „zdravi i sebični“, naučiti reći „ne“, da počnemo verovati da zaslužujemo dobre stvari u životu, i na kraju budemo lepši i da imamo ispunjeniji život za sebe!